© Copyright 2001.

 All rights reserved

O sovicama

Familija Noctuidae (sovice) pripada redu Lepidoptera (leptiri) i klasi Insecta (insekti). Stoga vrste ove familije imaju sve osobine zajedničke za pripadnike navedenih taksona. Ovde će težište biti dato onim osobinama zahvaljujući kojima se pojedine vrste svrstavaju baš u familiju sovica.

Jaja sovica su različitog oblika. Mogu biti: kupasta, subkonusna, poluloptasta, loptasta, jajasta i sočivasog oblika. Na gornjem polu jajeta je mikropilarni krater. U mikropilarnom krateru je mikropilarna kupa, na kojoj su mikropilarni otvori. Površina horiona je različita i kreće se od skoro potpuno glatke do izrazito jake ornamentacije. Od mikropilarne zone do bazalnog pola se pružaju prava ili talasasta rebra. Rebra na jajima sovica su na sredini obično spojena poprečnim rebrom (Rákosy, 1996).

Telo gusenica (larvae ) sovica se sastoji od glave (caput ), tri članka grudi (thorax ) i deset članaka trbuha (abdomen ). Gusenice su obično gole ili slabo dlakave, mada ih ima i gusto dlakavih. Obično su sive, boje zemlje, a ređe živo obojene. Gusenice iste vrste mogu biti različitih osnovnih boja. Gusenice imaju usni aparat za grickanje. Čulo vida su stemate, kojih kod sovica ima šest pari. Svaki segment grudi nosi par nogu, što znači da gusenice imaju tri para pravih nogu. Gusenice sovica obično imaju tri do pet parova lažnih nogu. Prvi i drugi par abdominalnih nogu je redukovan kod podfamilija Plusiinae, Catocalinae i Hypeninae.

Lutka sovica je tipa pupa adectica obtecta. To podrazumeva da su glavena čaura i delovi usnog aparata nepokretni, a ekstremiteti su uz telo pokriveni očvrslom egzuvijalnom tečnošću. Često na vrhu abdomena ima izraštaje (cremaster ), prema kojima se često mogu odrediti vrste.

Sve vrste sovica u stadijumu imaga imaju dobro razvijena krila. Krila su uglavnom manje više izdužena. Spoljašnji rub krila može biti ravan ili talasast. Imaju sledeće nerve costa (C), subcosta (Sc), radius (R), medius (M), cubitus (Cu) i analis (A).

Nerv 1A prednjeg krila je redukovan ili nedostaje. 3A je kraći, jasan i kod većine vrsta dobro razvijen. 3A često sa 2A gradi jednu, manje više zatvorenu "korenastu petlju". Nerv M₂ počinje uvek bliže M₃ nego M₁. Kod više vrsta nerv R₃ je spojen sa R₂ jednom poprečnom granom, gradeći na ovaj način dodatnu ćeliju. Nerv R₁ polazi od gornjeg ruba središnje ćelije. Nervi R₄ i R₅ polaze od nerva R₃.

Na zadnjim krilima (Crtež 1.) nerv Sc+R₁ skoro uvek počinje slobodan (udaljen) od baze krila. Kod većine vrsta je na jednom malom odstojanju od nerva Rs i prikazan kao jedna duža slobodna grana. Nervi 2A i 3A su razvijeni. Nervi M₃ i Cu₁ polaze od donjeg ugla središnje ćelije krila, ponekad su suženi (izgubili su funkciju). Nerv M₂ polazi ili od sredine poprečne grane ili bliže nervu M₃. Kod jednog broja podfamilija sovica, trifina, je on manje više čak potpuno nestao.

Prednja krila sovica imaju karakterističnu šaru. Ta šara se sastoji iz: tri poprečne pruge i tri oblika mrlja. Te mrlje se prema obliku nazivaju: bubrežasta, kružna (=prtenasta) i klinasta. Klinastih mrlja ponekad ima više. Prisustvo, oblik i raspored ovih mrlja ima veliki značaj za određivanje vrsta sovica. Ova šara može biti izmenjena, a ponekad su krila jednobojna, sa proređenim šarama crvenomrke, sive, crne, zelene ili boje sena. U mirovanju krila drže krovoliko pa prednja prekrivaju zadnja koja su u naborima sklopljena. Zadnja krila su najčešće bez šara, svetlija od prednjih. Ima sovica sa crvenom, plavom, i žutom bojom zadnjih krila, sa crnim trakama.

Na metatorax - u, zadnjem članku grudi, su timpanalni organi. Oni predstavljaju čulo sluha. Sastoje se iz napete opne zvane timpanum koja je smeštena u šupljini zaštićenoj poklopcem. Na grudnom delu, a često i na trbuhu imaju podižuće dlakave štitnike.

Trbuh (abdomen ) je najčešće masivan i zdepast. Njegov kraj je obično vretenast mada može biti i zašiljen, a na njemu se nalaze spoljašnji delovi genitalnih organa.

Muški polni organi se nalaze u devetom segment trbuha. Osmi segment je preobražen i kao elastični rukavac je vezan za deveti segment, u kome su polni organi. Nekada su i osobine osmog zglavka važne za odre|ivanje vrste. Spoljašnja genitalna armatura je karakteristična za svaku vrstu i služi za određivanje vrsta. Crtež 1. i Crtež 2. prikazuju genitalnu armaturu mužjaka sovica (Rákosy, 1996). Ženski polni organi se nalaze u osmom i devetom segmentu. Crtež 3. prikazuje kopulacioni aparat ženke sovica (Rákosy, 1996).

BIOLOGIJA I EKOLOGIJA SOVICA

Leptiri se razvijaju potpunom metamorfozom. Imaju 1-4 generacije godišnje. Često je razvoj diskontinuiran, pa se leti u isto vreme ponekad mogu naći svi stadijumi iste vrste. Ženke žive duže od mužjaka, jer mužjaci uginu nakon parenja, a ženke tek nakon polaganja jaja.

Neke vrste sovica su selice - migratori. Načini selidbe su različiti. Prema Nemačkom istraživačkom društvu za leptire selice (Deutsche Forschungsgemeinschaft für Schmetterlingsnjanderungen), selice se dele u više grupa: prave selice ( = sezonske selice prvog reda, = eumigratori), privremeno preseljene vrste ( = sezonske selice drugog reda, = paramigratori), iseljenici ( = emigranti) i raseljenici ( = dismigratori, = evazioni) (Eitschberger i sar., 1991).

Prave selice su one vrste koje u određeno vreme godine napuštaju svoju postojbinu i sele se u sezonsko boravište. Na sezonskom boravištu se razmnožavaju. Dobijeni potomci se sele nazad u postojbinu i nastavljaju reprodukciju. Potomci koji migriraju dalje od sezonskog boravišta nisu u stanju da se sele nazad u postojbinu, pa uginjavaju. Oni se nazivaju zalutalim jedinkama.

Privremeno preseljene su vrste koje u određeno vreme godine napuštaju postojbinu i sele se u područje gde mogu preživeti, to jest gde prezime ili provedu leto. Isti primerci se sele nazad u postojbinu, gde nastavljaju reprodukciju.

Iseljenici se sele slučajno unutar areala i ne vraćaju se na mesto odakle su krenuli. One jedinke koje se nađu udaljene, u netipičnom regionu se nazivaju zalutale jedinke.

Raseljenici su vrste za koje predpostavljamo da se sele, koje proširuju svoj areal, naginju ka izmeni populacije ili se populacija odatle širi, naginje da bude član te grupa. Oni napuštaju postojbinu i dospevaju u različite uslove. U novo područje dospevaju bez posebnog cilja.

Ženke sovica polažu 200 - 3000 jaja, pojedinačno ili u grupama. Najčešće na donjoj strani lišća biljke kojom se gusenica hrani. Neke vrste polažu jaja i na zemlju.

Gusenice su najčešće fotofobne, pa se hrane noću. Obično su polifagne. Najčešće se hrane lišćem, a jedu i ostalu zelenu biljnu masu i koren. Ima i grabljivih gusenica koje se hrane drugim gusenicama. Neke vrste se hrane i insektima iz nadfamilije Coccoidea. Kod nekih vrsta je čest i kanibalizam, kod sovica posebno pri prenamnoženju.

Gusenice sovica se u toku vegetacije najčešće preobraze na biljkama ili ispod biljnih ostataka. U jesen ili kad prezimljuju, gusenice se zavlače i preobraze u zemlji.

Kad se preobražavaju van zemlje prave čvrste kokone od svile, dlaka a ponekad i od iverja  i drugih materijala,  dok u zemlji prave komoricu bez kokona. Gusenice i lutke u komoricama mogu da prežive i kada je teren poplavljen ili duži vremenski period zasićen vlagom.

Deo gusenica sovica su štetočine u poljoprivredi i šumarstvu. Kao najštetnije vrste kod nas se spominju: Euxoa temera (Hübner, 1808), Agrotis spp., Mamestra brassicae (Linnaeus, 1758), Lacanobia oleracea (Linnaeus, 1758), Autographa gamma (Linnaeus, 1758),… Najštetnije vrste u svetskim razmerama su: Mythimna unipuncta (Hanjorth, 1809), Cerapteryx graminis (Linnaeus, 1758), Aletia argillacea, Helicoverpa armigera (Hübner, 1808)...

Štetne sovice se prema načinu na koji gusenice oštećuju biljke, zadržavanju gusenica na biljkama i morfologiji glavene čaure gusenice dele na podgrizajuće i lisne.

Gusenice podgrizajućih sovica provode dan sakrivene plitko u zemlji ili pod zemljanim grudvama. One pregrizaju koren biljke na mestu gde on prelazi u stablo, što dovodi do sušenja biljke. Nekad mogu naneti velike štete na velikom području. Proletnje podgrizajuće sovice napadaju biljke od sredine aprila do sredine maja, a ozime podgrizajuće sovice od kraja maja, do početka jula.

Gusenice lisnih sovica se hrane lišćem, po čemu su i dobile ime. One veći deo dana provode na listovima, sklanjajući se samo za vreme najtoplijeg dela dana u senku listova ili u površinskom sloju zemlje.

Sovice mogu prezimeti u svim stadijumima, pa čak ista vrsta ne prezimi uvek u istom stadijumu.

Sovice imaju veliki broj prirodnih neprijatelja. Oni pripadaju sledećim grupama organizama: Virales, Protozoa, Fungi, Bacteria, Nematoda, Insecta (Braconidae, Ichneumonidae, Chalcididae, Trichogrammatidae, Pteromalidae, Tachinidae...), Aves...