© Copyright 2001.

 All rights reserved

Materijal i metod rada

Leptiri su sakupljeni svetlosnom klopkom tipa RO "Agrobečej", čiji je konstruktor Varga Đ. (Jodal, 1976). Kao izvor svetlosti je služila živina sijalica TEŽ WTF 250 W. Klopka je vlasništvo DP "Agroinstitut"-a iz Sombora. Postavljena je na Fernbahovom salašu, 4 km jugoistočno od Sombora.

Geografski položaj klopke je 45^O 44^' SGŠ i 19 ^O 51^' IGD. Na UTM mreži za kartiranje beskičmenjaka (Jakšić, 1988), klopka se nalazi u kvadratu CR 56.

Klopka se nalazi na maloj oazi solonćaka koja je pokrivena livadom. Okolina je livadska karbonatna crnica na lesnoj terasi i karbonatni černozem (micelarni) na lesnoj terasi, koji se obrađuju i pokriveni su agroekosistemima. U blizini je Veliki Bački kanal, a prisutni su i manji kanali koji služe za navodnjavanje i odvodnjavanje. U njima raste spontana vegetacija.

Klopka je svakog dana, kada je vršeno sakupljanje, radila od 21 do 5 časova. Tokom 1994. godine, klopka je radila bez prekida od 29. aprila do 3. oktobra. Tokom 1995. godine je radila bez prekida od 1. maja do 17. septembra. No među sakupljenim insektima u periodu od 29. juna do 16. jula i od 15. avgusta do 17. septembra su determinisane samo vrste koje mogu biti štetne. Tokom 1996. godine je klopka radila u periodu od 3. maja do 19. septembra. Zbog kvarova klopka nije radila od 18. do 21. maja; od 29. maja do 11. juna; 14. do 17. juna i 16. avgusta. Tokom 1997. godine je klopka radila od 14. maja do 10. oktobra.  Zbog tehničkih problema nije radila 21., 22., 29. i 30. maja i od 19. do 24. juna.

Uhvaćeni leptiri su umrtvljavani insekticidom na bazi dihlorvosa. Vađenje leptira iz klopke i obrada u laboratoriji je bila svakodnevna.

Deo leptira je prepariran standardnim postupkom na razapinjačima.

Leptiri su određeni pomoću ključeva Abafi - Aigner (1907), Warren (u Seitz, 1914), Pierce (1967), Forster i Wohlrahrt (1980), Hacker (1989) i Rákosy (1997). Pojedine vrste su determinisane na osnovu radova koji se bave pojedinim taksonima ili grupama taksona.

Nomenklatura i sistematski redosled su dati prema sistematici koju su izneli Fibiger i Nowacki (u Karsholt - Razowski, 1996). Familija Noctuidae je svrstana u nadfamiliju Noctuoidea. Evropske vrste, kojih ima 1459, su prema ovim autorima svrstane u 23 podfamilije i 423 roda.

Podaci o dnevnom broju leptira na svetlosnoj klopci, svake od vrsta, su obrađeni pomoću Microsoft Excel 97.

Pregledom literature je ustanovljena rasprostranjenost sakupljenih vrsta. Na osnovu tih podataka je određena zoogeografska pripadnost vrste, koja je navedena u rezultatima. Korištena je zoogeografska sistematika prema Lopatinu (1995).

Kod utvrđivanja da li su vrste, koje su zabeležene u Somboru, zabeležene u susednim državama korišćeni su podaci sledećih autora:

za Mađarsku: Abafi - Aigner i Pável (1900), Gozmány (1970), Fibiger i Nowacki (u Karsholt i Razowski, 1996),

za Hrvatsku: Koča (1900, 1901 i 1925), Galvagni (1902 preuzeto iz Hacker, 1989), Mladinov (1958, 1968a, 1968b, 1975, 1977a, 1977b, 1978 i 1985), Burgermeister (1964 preuzeto iz Hacker, 1989), Kovačević i Franjević (1978) i Mladinov i Lorković (1985),

za Bosnu i Hercegovinu: Rebel (1904 preuzeto iz Hacker, 1989), Schawerda (1908) i Georgijević i Laturšek (1966),

za Albaniju: Rebel i Zerny (1934 preuzeto iz Hacker, 1989), Heinicke (1965 preuzeto iz Hacker 1989), Misja (1976), Misja (1980), Beškov (1995) i Fibiger i Nowacki (u Karsholt i Razowski, 1996),

za Makedoniju: Daniel i sar. (1951 preuzeto iz Hacker, 1989) i Thurner (1964),

za Bugarsku: Ganev (1982), Ganev i Beškov (1987), Slivov (1988), Slivov (1990), Beškov (1992), Beškov i Vasilev (1995), Beškov (1996), Beškov i Kolev (1996), Beškov (1997), Beškov (1998) i Beškov (u štampi),

za Rumuniju: Rákosy (1996), Kovácz i Kovácz (1997) i König (1998).