© Copyright 2001.

 All rights reserved

Klimatske odlike

Klimu Sombora je obradio Đukanović (1970). U svom radu je obradio  podatke iz perioda od 1925. do 1940. godine i od 1949. do 1968. godine. Podaci o temperaturi i padavinama su dopunjeni podacima koje smo dobili od Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada, za period od 1948. do 1997. godine. Na podacima im se ovom prilikom najsrdačnije zahvaljujem.

Klima Sombora je umereno kontinentalna sa izvesnim specifičnostima.

Srednja godišnja temperatura je 10,7^OC. Najhladniji je januar sa srednjom mesečnom temperaturom -0,8^OC, a najtopliji jul sa 21,1^OC. Apsolutni maksimum je 39,6^OC, a minimum -27,2^OC, što znači da je amplituda ekstrema 66,8^OC. Karakteristični su rani jesenji i kasni proletnji mrazevi sa srednjom vrednošću pojave 24. oktobra, odnosno, 10. aprila. Najraniji jesenji mraz se desio 30. septembra, a najkasniji proletnji 3. maja. Na osnovu temperature, klima ima dosta izražene stepene kontinentalnosti.

Na količinu padavina u Somboru, najviše utiču ciklonske aktivnosti različitog porekla. Srednja godišnja količina padavina je 583,4 mm, a godišnje padne između 404 i 912 mm padavina. Najviše padavina prosečno padne u junu 74,0 mm, a najmanje u martu 32,7 mm. Česti su letnji pljuskovi koji su kratkotrajni i obilni. Ovakva raspodela padavina odgovara srednje evropskom (=podunavskom) režimu.

Prema kišnom faktoru Langea koji zavisi od temperature i padavina, Sombor je u oblasti humidne klime na granici stepsko - savanskog i slabo - šumskog obeležja.

Srednja godišnja vlažnost vazduha je 77,3 %. Najveća vlažnost vazduha je u januaru 87,8 % a najmanja u julu 70,0%. Srednja godišnja oblačnost je 58%. Srednja godišnja suma osunčavanja je 2171 čas, tako da prosečno relativno osunčavanje iznosi 49,4% mogućeg osunčavanja obzirom na geografsku širinu. Vetrovi najčešće duvaju sa severozapada i severa, a oseća se i oslabljen uticaj košave.